PRIČA O…

Tamburica u Srbiji ima veću tradiciju nego što se veruje, pa mnogi očekuju da će prvi međunarodni festival u Deronja- ma kod Odžaka postati novi "muzički brend Srbije", kao Guča ili Egzit

Dragačevski sabor u Guči se već proslavio kao svojevrsni "brend" Srbije, o novosadskom "Egzitu" priča cela Evropa, a njihovim stopama nameravaju da krenu i tamburaši iz Deronja. Ovo malo vojvođansko mesto kod Odžaka, koje se već proslavilo po ovoj vrsti muzike, biće od 27. do 29. juna domaćin prvog međunarodnog festivala tamburaških orkestara.
- Možda će se neko iznenaditi, ali mnogo porodica u Srbiji ima tamburicu u svom domu - kaže naš poznati muzičar Rade Radivojević, jedan od entuzijasta koji pomažu u organizaciji okupljanja majstora na tamburici na predstojećem muzičkom spektaklu za romantičare i boeme, pod nazivom "Tamburica fest".
Kompozitor i aranžer velikih hitova zabavne muzike, priznaje da ne zna da svira tamburicu, ali porodična tradicija ga ipak preporučuje kao jednog od organizatora skupa u Deronjama. Naime, Radivojević nije samo "Ogijev tata" (otac popularnog pevača i kompozitora Ognjana Radivojevića), već i unuk i sin poznavalaca ovog, mnogi kažu, nacionalnog instrumenta.
- Moj deda Josif iz Crne Trave bio je profesionalni muzičar, imao je duvački i tamburaški orkestar i svirao je tamburicu. Otac Srboljub nastavio je tradiciju. Kao profesor muzike prenosio je znanje na mlađe muzičare u svom prosvetnom radu u brojnim kulturno umetničkim društvima i gradskim orkestrima koje je osnivao, kao i na učenike u školama širom Srbije u kojima je radio. Ja nisam naučio da sviram tamburicu kao moj deda i otac, ali znam da aranžiram za tamburaške orkestre - kaže Radivojević koji će na jesen u Centru "Sava" obeležiti 40 godina umetničkog rada. Na proslavi će učestvovati tridesetak pevača, revijski orkestar, trubače iz Vranja, Hor RTS-a i, pogađate - tamburaše.
Mnogi misle da je tamburica vezana za ravničarske, panonske krajeve.
U Novom Sadu se već održava tradicionalni festival "Vojvođanske zlatne žice", ranije "Zlatna tamburica". Poslednjih godina dobili smo još jedan, međunarodni festival malih tamburaških orkestara, "Bisernica Janike Balaža", ali manje je poznato da se i u Crnoj Gori, u Bijelom Polju, takođe organizuje festival tamburaških orkestara, na kojem nastupa po dvadesetak učesnika iz Crne Gore, Srbije, Makedonije, Slovenije, BiH, Hrvatske…

POREKLO TAMBURICE Tamburica je srodna ruskoj balalajci, italijanskoj mandolini, španskoj gitari ili drugim sličnim instru- mentima. Svi ovi instrumenti potiču iz Persije, današnjeg Irana. Kako je tamburica stigla na Balkan? Po jednoj teoriji Južni Sloveni su doneli tamburu pre više od 1.300 godina, a po drugoj, stigla je sa Turcima pre pet ve- kova. Prvo središte narodne tambure bila je Bosna, a odatle se proširila i na druge krajeve. Ima nekoliko vrsta tamburice u orkestru: Bisernica, na kojoj je svirao i Janika Balaž, naziva se još i prim ili prima, najmanji je instrument u orkest- ru. Daje mekan zvuk, sličan balalajci i mandolini. Prim ima visoki, fini zvuk i preuzima prvi ili najviši glas, a svira i prelaze. Basprim je malo veći instrument od prima, ali se uglavnom svira na isti način. Zbog veličine zvuk je malo dublji od bisernice. Basprim obično preuzima sviranje melodije, drugi ili treći glas pesama. Tam- buraški orkestar se sastoji od velikog broja tih ins- trumenata... Berda je najveći instrument tamburaškog orkestra. Ima ulogu kontrabasa. Zbog veličine berda se uglav- nom svira stojećki. Uz pomoć ruku ili jedne malo ve- će trzalice od kože udaraju se žice. Berda tambura- škog orkestra ne svira se sa gudalom, kako je to obično u klasičnim orkestrima. Daje duboki zvuk, često je za tamburaške orkestre karakteristična igra berde i bugarije. Bugarija (ili kontra) je jako slična gitari, osim što ima samo tri ili četiri žice. Ona je ti- pičan instrument pratnje, jedini je instrument orkes- tra koji svira akorde, zvuk je malo viši od gitare. Čelo je po veličini slično bugarijama. Odgovorna je za din- amiku i slične specijalne finoće kao što su interpre- tacije i prelazi.

Tamburica je naš pomalo skrajnut muzički instrument. Ka- da se govori o tradicionalnim instrumentima u centralnoj Srbiji pomisli se na frulu, violinu, harmoniku, gajde, gusle, dok se tamburica vezuje za severnije krajeve, uglavnom za vojvođanski folklor. Ali, muzički poznavaoci ne misle tako.
- Za frulu i tamburicu bi se pre moglo reći da su naši nacionalni instrumenti, više su tradicionalni nego truba, harmonika ili violina - kaže Radivojević.
Tamburica je bila rasprostranjena naročito između dva svet- ska rata. Sviralo se po kućama, za svoju dušu u Srbiji, Voj- vodini, Crnoj Gori, ali i u kafanama, gde su nastupali orkes- tri, bilo amaterski ili profesionalni.
U poslednjim decenijama polako je potiskivana od nadola- zećih, agresivnijih muzičkih pravaca, ali se najviše održala u Vojvodini, možda zbog spoja ravničarskog mentaliteta i rom- antičarskog raspoloženja koje stvaraju žice tamburice. Tu je nastao i najpoznatiji tamburaški orkestar svih vremena, onaj čuvenog majstora na bisernici, legendarnog Janike Balaža, a velika zasluga za popularnost tamburice pripada Zvonku Bogdanu. Ali, istovremeno, kod šire publike Balaž i Bogdan su zbog svoje popularnosti uticali da se stvori mišljenje kako je tamburica vojvođanski instrument, i da se zaboravi da i u mnogim crnogorskim i srbijanskim gradovima takođe posto- je tamburaški orkestri.
Namera organizatora festivala u Deronjama je da nadmaši sva ostala tamburaška takmičenja i da se po spektaklu izjednači sa već čuvenim muzičkim brendovima kakvi su postali Guča i Egzit. Iz bircuza i kafana pravo na svetsku pozornicu!